Znanje ili oprema?

Znanje ili oprema? Šta je bitnije od ova dva za svakog ko želi da se krene da se bavi fotografijom? Hah, naravno oba su izuzetno bitna, ali od nečega ipak mora da se počne, zar ne?

Svi fotografi početnici prvo što gledaju i žele da imaju jeste dobru opremu, tačnije dobar aparat. I mada aparat jeste bitan, znanje je ipak bitnije. Neophodno je imati znanje, barem neku teorijsku osnovu za početak. To znanje koje steknete na početku, sve to što naučite možete da koristite kada slikate bilo šta, bilo čime. Nebitna je oprema u tom slučaju. Bilo da koristite neki stari fotoaparat, digitalni ili neki telefon sa ograničenim mogućnostima. Naravno, za kvalitente i ošte slike neophodan je aparat i odgovarajuća oprema, isto kao što je za dobru noćnu fotografiju neophodan stativ kako slika ne bi ispala mutna, ali o tome ću više pisati u nekom od narednih postova. Iako je znanje bitnije, mnogi se odlučuju da uzmu prvo aparat (uključujući i mene). To čak i nije toliko loše jer se onda možete u hodu učiti, kroz praktičan rad, a verujem da je svima tako lakše umesto da sede i po ceo dan i bulje u one knjige ili na nekim sajtovima učeći o tome šta je ISO, otvor blende, kada koristiti blic, kada ne… sve je to lakše, bolje a i interesantnije uz aparat koji sve to može i da vam dočara.

Sve u svemu, zaključak je da su oba bitna, a najbitnije da naučite da koristite ono što imate, bilo da je u pitanju oprema vredna nekoliko hiljada evra ili neki aparat ili telefon od nekoliko stotina evra. dsc_5595

Advertisements

Bez alata nema ni zanata… otprilike

Bez alata nema ni zanata, stara poslovica kaže. To se može upotrebiti za bilo koju vrstu poslova, pa tako i za fotografisanje… takoreći. Iako je neophodno imati dobu opremu za slikanje, ipak je bitnije kakav je fotograf. Naravno, to ne znači da će odličan fotograf uspeti svaki put da napravi bolju sliku od nekog amatera koji ima jednostavno bolji aparat ili neki objektiv.

Ono što pokušavam da vam kažem jeste da se odlične slike mogu napraviti daleko “jeftinijom” opremom od prave profesionalne ukoliko fotograf ume da prepozna taj trenutak i uhvati ga. Naravno, oni koji su profesionalci u svom poslu, znaju šta fotografišu, te znaju i kakva im oprema treba. Kada sam malopre napisao jeftinija, mislim jeftinija u svetu fotografije, gde cene nekih objektiva idu i do nekoliko hiljada evra po komadu. Da, jedan “običan” objektiv može koštati toliko. A o ostalim stvarima koje su vam potrebne i da ne govorimo. Za da kažemo obične ljude, one koji se ne razumeju ili ih ovako nešto ne zanima, a i za amatere nije malo da daju po nekoliko stotina evra za jedan aparat sa osnovnim “kit” objektivom. Primera radi, moj Nikon D3300 je sa sve torbicom i tim kit objektivom košta nešto ispod 500 evra. To svakako nisu male pare. Pogotovo kada kažem da sam fotograf amater, i da mi je ovo idalje samo hobi i da se još učim.
Poenta cele ove priče jeste da je daleko bitnije kakav ste fotograf od opreme koju koristite. 🙂

Evo par slika da vidite ako vas zanima ono što ja koristim i čime su slikane sve one slike iz galerije.

Boja bez kolora

Kao što sam već spomenuo, kroz ovaj članak vam želim opisati (ukratko) moje razmišljanje i proces od obične slike sa prozora prilikom zalaska sunca, do potpuno neverovatne crno-bele fotografije koja ima skroz drugačiju priču…

Sliku možete da pogledate na kraju teksta, biće kao slajd šou, jedna pre obrade, dok je bila u boji, kakva je bila u originalu, a druga, obrađena, crno-bela fotografija. Kao što sam već rekao radi se o slici koja je slikana sa prozora. Ako nekog zanima to je u Boru, u Petoj mesni, sa poslednjeg sprata, tako da je pogled zaista fenomenalan naravno za one koji znaju o čemu pričam. A kada napomenem da je to bilo u vreme zalaska sunca… onda možete da zamislite moje uzbuđenje koliko je bilo s  obzirom da sam do tada oduvek želeo da napravim jednu takvu fotografiju. Bilo je oblaka, što mi se u prvom trenutku nije svidelo, ali se na kraju ispostavilo kao dobra stvar. Imam dosta slika od tog zalaska sunca, bio sam oduševljen slikama još dok su bile u aparatu, tako da sam znao da kada ih budem obradio kod kuće, biće još bolje i lepše. Kada sam konačno stigao kući i obradio nekoliko po meni najlepših slika, ostala mi je još jedna koja mi je bila posebna ali ne toliko kao ove ostale da bih je napravio da bude tako “klasična”. I tada mi je palo na pamet. Zašto da ne bude crno-bela? Mislim, po meni baš i ne ide da slika pejzaža, neba sa interesantnim oblacima prilikom zalaska sunca bude crno-bela, ali što da ne, moglo bi da bude interesantno. I tako je počeo ceo proces obrade. Kao što stalno govorim, program Lightroom ima zaista neke neverovatne mogućnosti koje nisam ni verovao da bi mi ikad koristile (pogotovo kod ovakvih fotografija) ali sada, bez njih ne vredi da se slika obrađuje haha.
Kada sam završio, slika je izgledala potpuno drugačije. Iako crno-bela, svi detalji potrebni se odlično vide, a u prvom planu su oblaci, izuzetno crni oblaci, kao oluja da se sprema. Svi koji su videli sliku pomislili su da je ta slika napravljena pre neke velike oluje. A zatim im ja pokažem sliku u originalu, koja ima mirne oblake i boje koje su veoma nežne. Potpuna suprotnost. Do tada nisam verovao da neki takav efekat može da napravi da slika bude toliko drugačija, a u nekim slučajevima i bolja od originala.

This slideshow requires JavaScript.

I crno-bele slike mogu biti interesantne…

Ono što je bitno kod svakog fotografa jeste to da ume da prepozna trenutak i zabeleži ga, to jest, ovekoveči ga. Naravno, tajming je najbitniji, nekad jednostvano nema dovoljno vremena ili nije u mogućnosti da se slika određeni trenutak. Međutim, kada vreme nije problem, bitan je taj trenutak i kadar kako će se to nešto uhvatiti, slikati. Svi umeju da “škljocnu” telefonom ili aparatom, ali samo pojedini umeju da prepoznaju kada i kako da to učine i bude onako posebno i lepo.

Naravno, nisu sve slike posebne kada ih neko pogleda odmah dok su u aparatu, ali pojedini možda i prepoznaju šta se sa njima može učiniti da budu upravo takve, posebne. Govorim o crno-belim fotografijama. Iako možda deluje nekima da su one dosadne i sumorne jer nemaju boje, greše. Mislim, razumem zašto tako misle, ali očigledno nisu videli njima neku interesantnu i lepu bezbojnu fotografiju. Kao i sve druge, i ove slike se prave u onom istom Lightroom programu koji sam spomenuo u prethodnom blogu.
Znam da ima mnogo filtera koji to omogućavaju upravo to (naročito na Instagramu) i oni nisu loši, nemam ništa protiv njih, ali one prave crno bele slike, slike koje se nalaze po internetu i svima oduzimaju dah, one se prave u Lightroom-u i njemu sličnim programima. Verujem da vas sada zanima šta ima toliko posebno oko podešavanja i pravljenja kada je to obična crno-bela fotografija? Pa, verujte mi da ima. Od toga da menjate ekspoziciju (ukupna količina svetlosti koja uđe u aparat) i kontrast (odnos između svetlijih i tamnijih delova slike), pa sve do toga da menjate svaku boju zasebno da li je svetlija ili ne. Ima mnogo više stvari koje se podešavaju i menjaju u zavisnosti od vašeg ukusa, ali vam nažalost ovo kroz ovaj tekst ne mogu objasniti jer deluje isuviše komplikovano  imogu vas samo zbuniti, mada možete i sami istraživati (ukoliko imate ovaj program) ili pogledati na internetu. Tako je mnogo jednostavnije i lakše da se razume i nauči.

Videćete neke moje slike kako sam ih odradio da budu crno-bele, pa možda vam se neka i svidi i zainteresuje vas da probate i sami da neku napravite.

This slideshow requires JavaScript.

Ovo je, naravno samo jedan od primera, a u sledećem blogu ću vam pokazati još.

Fotografisanje i još ponešto…

Baviti se fotografijom, tačnije fotografisati, u suštini se sastoji od dva glavna dela: samog fotografisanja i obrade slike koju ste napravili. Iako se mnogima možda čini da je obrada dosadna i da bi voleli da samo slikaju bez da kasnije ulože malo truda da poprave i poboljšaju svoje slike očigledno ne znaju moć tih programa i koliku zapravo razliku oni mogu da naprave.

Ima mnogo programa koji vam u tome mogu pomoći, ali onaj koji bih vam ja preporučio jeste Lightroom. Nebitno koju verziju, bilo Lightroom CC, 5 ili 6. Ja, na primer trenutno koristim 5-icu, i zadovoljan sam. Inače bitno je da napomenem da ja nisam nikakav ekspert u korišćenju ovog programa, daleko sam ja od toga. I ja tek gledam po internetu i učim se kako i šta treba da se radi. Jedan od meni najboljih tutorijala koje sam pronašao jeste youtube kanal Anthony Morganti. A što se mojih slika tiče, razlika je zaista vidljiva. Odmah da naglasim da program nije jednostavan za korišćenje, ali ne brinite, ima dosta klipova na internetu koji vam mogu pomoći da, ako ništa drugo naučite i imate neku osnovu, a verujte mi, i to je dovoljno da se razlika vidi i slike izgledaju bolje. To je zapravo jedan od razloga zašto mi se ta obrada toliko svidela i zašto mi nije dosadna. Meni treba otprilike 10-ak minuta za jednu sliku bez nekog posebnog truda. Videćete primere nekih mojih slika, pre i posle obrade koliko se razlikuju i koliko su bolje. Naravno sve te slike su sređene po nekom mom subjektivnom ukusu, vaš će se možda razlikovati. Možda vam se neće svideti, ali poenta je da vam pokažem tu razliku između obrađene i neobrađene slike.

U nekim od narednih blogova, mogu malo dublje u ovu priču da uđem, i ukoliko želite da zajedno učimo korišćenje ovog ne tako jednostavnog programa, kako kažu drugi, ja sam za, tako da se možemo dogovoriti.

This slideshow requires JavaScript.

Koliko mi je dosadno u školi?

Škola. Za sve nas (đake), ili ako ne baš sve onda barem većinu nas škola je mesto gde je najdosadnije i ono što nam najviše vremena oduzima tokom dana. Iako se slažem nekim delom da škola jeste dosadna i “smor” kako mi to kažemo ali opet sa druge strane dosta toga ima zanimljivog u školi.

Evo na primer… pa ne znam… ma sigurno ima nečeg samo ja trenutno ne mogu da se setim. Evo na primer ekskurzija. Svi se slažemo da nam je bilo lepo i zanimljivo, i da bismo to voleli da ponovimo. Bilo je sigurno još takvih, ali osim toga… ništa mi ne pada na pamet.

Dobro ajde, škola jeste dosadna, priznajem. Koliko puta samo na času mi je toliko dosadno da jedva čekam da se završi, a on kao u inat meni traje čini mi se barem još duplo. Nikako da se završi. Nažalost je više bilo takvih situacija nego ekskurzija ili nekih drugih lepih o kojima sam malopre pričao a kojih ne mogu da se setim.

Nadam se da će se to uskoro promeniti inače ću morati da tražim neku zanimaciju za čas.
Naravno, situacije kada mi je dosadno je uglavnom kada profesori pitaju ceo čas a ja već imam ocenu.

 

Sreda ujutru

Danas je sreda. Još jedan običan radni dan u nedelji. Jutro kao svako jutro, bilo je hladno. Ležeći u krevetu i slušajući kišu kako udara u prozor moje sobe, razmišljao sam o tome kako moram da ustanem i spremim se za školu. Naravno, nije mi se ustajalo, ali znao sam da moram. Koristio sam svaki minut da uživam pre nego što dođe onaj neizbežni trenutak ustajanja.

Nakon ne znam koliko isključenih alarma i ulazaka u sobu moje mame, shvatio sam da je taj trenutak došao. Morao sam da ustanem iz kreveta. Otišao sam na umivanje i pranje zuba, kao i svako jutro a zatim da se obučem i spakujem knjige. Naravno, kasnio sam za školu…

Nikada mi neće biti jasno zašto i kako uspevam da budjenje-za-skolu-900kasnim baš svako jutro kada idem u školu ali…

Legenda kaže da ću jednog dana i ja stići u školu na vreme…